STIŽE TRAMP, CEO SVET GLEDA KA AZIJI, SPREMA SE PRVI SAMIT SA SIJEM I PUTINOM! Kreću ključni sastanci na skupovima APEC i ASEAN, zagrevanje za G20 u Majamiju
Dodajte Kurir u vaš Google izborGlobalni politički centar gravitacije biće čvrsto vezan za Aziju tokom nastupajuće sedmice, jer svetski lideri dolaze na dva samita na visokom nivou koji će uslediti jedan za drugim, u vreme borbe za uticaj između dveju supersila - Kine i SAD.
Peking će imati prednost domaćeg terena kada dočeka američkog predsednika Donalda Trampa u tehnološkom centru Šenžen na jugu Kine na sastanku lidera Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).
Ovaj samit počinje dve nedelje nakon što su Trampovi republikanci izgubili na izborima za Predstavnički dom Kongresa i Senat na polovini njegovog predsedničkog mandata.
Samit takođe dolazi nakon, najblaže rečeno, nezgodnog otkrića da je šef "Nvidije", američkog proizvođača čipova koji je dugo vremena bio najvrednija kompanija na svetu, imao aferu sa ženom za koju američke obaveštajne službe sumnjaju da je kineska špijunka.
Samit zemalja koje drže 60 odsto svetskog BDP
APEC drži više od 60 odsto globalnog BDP i prvenstveno je promovisao slobodnu trgovinu i multilateralizam.
Gardijan navodi da bi ovogodišnji samit, međutim, mogao da obeleži trilateralni sastanak Trampa, kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Bela kuća je u petak potvrdila održavanje prvog trilateralnog sastanka lidera na marginama samita APEC u Kini, navodeći da će on biti usredređen na neširenje nuklearnog oružja, temu za koju Tramp veruje da bi mogla da dovede do novog sporazuma zemalja koje posexduju najviše atomskog naoružanja na svetu.
Kremlj je objavio da će sastanak biti održan 19. novembra u kineskom gradu Šenženu, a CNN navodi da još uvek nije bilo zvanične potvrde iz Kine.
Gardijan podseća da je ovaj trostrani sastanak već prozvan savremenom Jaltom, po ugledu na sastanak koji su 1945. tadašnji američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt, britanski premijer Vinston Čerčil i sovjetski lider Josif Staljin održali na Krimu kako bi podelili Evropu nakon Drugog svetskog rata.
Međutim, analitičari smatraju da je "Jalta 2.0", koja bi izdala ukaze o Ukrajini i Tajvanu, bez učešća Kijeva i Tajpeja u tom procesu, malo verovatna.
"Simbolizam važan u diplomatiji velikih sila"
Sjaoju Pu, vanredni profesor na odseku za političke nauke Univerziteta u Nevadi, ocenio je da bi trostrani sastanak "mogao da bude više simboličan nego suštinski, iako je sam simbolizam važan u diplomatiji velikih sila".
- Tramp izgleda zainteresovan za kontrolu nuklearnog naoružanja i denuklearizaciju. Sijev prioritet je verovatno održavanje stabilnih odnosa sa Vašingtonom, uz očuvanje strateškog partnerstva Kine sa Rusijom. Putin, u međuvremenu, želi da zadrži svoj pregovarački uticaj na Ukrajinu - kazao je on.
APEC počinje u sredu i nastavlja se na niz drugih diplomatskih skupova, među kojima je najvažniji sastanak Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) na Filipinima, koji počinje danas, a kojem će takođe prisustvovati i Tramp.
Tokom boravka u Manili, američki zvaničnici će na marginama ASEAN održati sastanak Kvada (Kvadriteralni bezbednosni dijalog - Kvad) – Australije, Indije, Japana i SAD.
Pored toga, frankofonski samit, na kojem učestvuju kanadski premijer Mark Karni i francuski predsednik Emanuel Makron, održava se istovremeno u Kambodži.
Britanski list navodi da će ključna globalna pitanja na svim ovim samitima uključivati probleme vezane za lance snabdevanja i upravljanje veštačkom inteligencijom, smanjenje carina i tranziciju na zelene energije.
Trampov fokus je do sada bio pre svega na denuklearizaciji.
Ključni regionalni fokus biće na Južnom kineskom moru, gde je Peking izgradio masivne vojne položaje u spornim vodama, kao i na gigantsku maglu od indonežanskih šumskih požara koja je prekrila čitav region.
Humanitarna i bezbednosna kriza u Mjanmaru postala je stalno tema na ovakvim sastancima, kao i status Tajvana, koji Kina smatra svojom teritorijom.
Ovo ostrvo šalje osnivača tehnološke kompanije "Aser" kao svog izaslanika u APEC.
Američko okretanje Aziji počelo s Obamom
Više od decenije, angažovanje Vašingtona u regionu je obeleženo zabrinutošću zbog uspona Kine, a 2011. je tadašnji predsednik Barak Obama u australijskom parlamentu rekao da su SAD "pacifička sila koja je tu i ne ide nigde", što je američka politika koja je postala poznata kao "okretanje ka Aziji".
Strategiju intenzivne diplomatije i trgovinskih sporazuma usvojio je Džo Bajden, koji se nadao da će okupiti saveznike na kontinentu koji žele da uravnoteže svoje odnose sa obema supersilama.
Neki analitičari vide Trampovu transakcioni stil u Aziji kao nastavak politike okretanja Vašingtona ka tom kontinentu.
Gardijan navodi da su, ipak, česte promene stabova i nepredvidivost predsednika SAD uplašili manje zemlje, koje Kinu smatraju predvidljivijim partnerom.
Džajant Menon, ekonomista u singapurskom Institutu Iseas-Jusof Išak, kazao je da su zemlje jugoistočne Azije "počele da postavljaju temelje za budućnost sa smanjenom zavisnošću od SAD", tražeći sporazume na drugim mestima, uključujući međusobne dogovore i sporazume sa EU.
- Zbog stalne neizvesnosti i administracije odlučne da uvede carine svim zakonskim sredstvima, sposobnost jugoistočne Azije da prebrodi još jednu rundu carina zavisi od dublje regionalne integracije i diverzifikacije izvan američkog tržišta - naveo je Menon.
Južno kinesko more glavno pitanje na samitu ASEAN
Međutim, predvidljivija politika Pekinga ne čini je nužno prihvatljivijom za njegove regionalne susede, a kineski premijer Li Ćijang mogao bi da ima teške razgovore kada ode u Manilu na samit ASEAN, posebno po pitanju Južnog kineskog mora.
Šef kineske diplomatije Vang Ji nedavno je pozvao Manilu da obuzda filipinske političare za koje je rekao da su više puta "klevetali" Peking, nakon javnog negodovanja koje se čulo u toj zemlji zbog spornih voda.
Brunej, Kina, Malezija, Filipini, Tajvan i Vijetnam su takođe u višedecenijskim teritorijalnim sporovima u vezi sa tim prometnim plovnim putem, koji bi mogao da se nalazi nad nalazištima nafte i gasa.
Vašington je poslao vojne brodove u "operacije slobode plovidbe", uprkos kineskim negodovanjima, iako su krize povezane sa SAD u Iranu, Ukrajini, Venecueli, Palestinskim teritorijama i Izraelu okupirale pažnju Bele kuće tokom drugog Trampovog mandata.
Ne očekuje se da će višedecenijski cilj potpisivanja pakta o Južnom kineskom moru biti ostvaren na ovogodišnjem samitu ASEAN, kako se se ranije pojavile nade.
Uprkos sastancima državanim svakog meseca u vezi sa tim pitanjem, pregovori će morati da se nastave sledeće godine, kada rotirajuće predsedvanje ASEAN preuzme Singapur.
Diplomate na samitu ASEAN će se takođe fokusirati na Mjanmar, koji teži reintegraciji.
Gardijan navodi da svaka zemlja u ovoj organizaciji pojedinačno procenjuje kako da se nosi sa tim izolovanim susedom.
Vreme održavanja samita ove nedelje poklapa se sa presudom Međunarodnog suda pravde koja se očekuje u četvrtak i kojom bi vlasti Mjanmara mogle da budu proglašene odgovornim za genocid.
Min Aung Hlaingu, vođi vojnog puča u toj zemlji, još uvek je zabranjen da prisustvuje samitu ASEAN, ali mu je dozvoljeno da pošalje predstavnika.
Nakon nedelje prepune diplomatskih napora u Aziji narednog meseca će da prati samit G20 u Majamiju na Floridi, kojem se očekuje da će prisustvovati i Si ukoliko odnosi SAD i Kine nastave da se stabilizuju.
(Kurir.rs/The Guardian/CNN/Preveo i priredio: N. V.)